Zdravo! Hirstos vaskrse i srećan Uskrs! Dobro došli u novu epizodu Serbian Language Podcast. Danas govorimo o jednom jako lepom hrišćanskom prazniku i o tome kako se on proslavlja u Srbiji. Ova epizoda ima i transkript – tekst na srpskom koji možete čitati dok slušate audio zapis. Četvrta epizoda može da počne!
Mnogi ljudi kažu da je Uskrs najvažniji hrišćanski praznik. To je dan kada je Isus Hrist vaskrsao. Vaskrsnuti – to je reč iz hrićanskog, biblijskog vokabulara, a znači ponovo oživeti, ustati iz mrtvih. To se desilo trećeg dana posle njegove smrti. Isus Hrist je svojom smrću oslobodio ljude grehova, a svojim vaskrsenjem je pokazao Božiju moć. U Srbiji, Uskrs je veoma bitan praznik. To je dan kada svi ostaju kod kuće, ili se vraćaju kući, svojoj porodici, da zajedno proslave praznik. Postoji nekoliko specifičnih stvari u vezi sa pravoslavnim uskrsom, a danas ćemo pričati i o tome kako se slavi Uskrs u Srbiji.
Svi znamo da je Isus Hrist bio propovednik jevrejskog porekla. On je posle mučenja i smrti postao centralna figura u Hrišćanstvu. U hrišćanstvu, on se smatra Sinom Božijim, on je inkarnacija Boga. Prema najpopularnijem mišljenju, Isus je razapet na krstu, na brdu Golgota, gde je i umro. Posle smrti, Isus je sahranjen u grobnici. Trećeg dana, Isus je vaskrsao i hodao je među ljudima. Zbog toga se svuda u svetu slavi Uskrs, kao dan kada se dogodilo još jedno Božije čudo, dokaz Božije moći. Ali, kako smo od Isusovog vaskrsenja došli do bojenja jaja?
Danas, u najvećem delu hrišćanskih zemalja, boje se jaja za Uskrs. Zašto baš jaja? Jaje kao simbol predstavlja izvor života, ili rađanje života. U mitologiji mnogih kultura, jaje ima veliku ulogu. Na primer, mit o nastanku sveta iz jajeta postojao je kod Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Kelta i drugih naroda. Mnogi narodi su koristili jaja u ritualnim obredima, pa su ih tako i bojili i ukrašavali. U hrićanstvu, bojena jaja su se pojavila tek u 12. veku, a u Srbiji još kasnije, u 16. veku. U zapadnoj Evropi i u ostatku sveta, najviše u katoličkim zemljama, jaja se sve manje boje, a umesto njih se koriste čokoladna jaja. Tu se i pojavljuje figura Uskršnjeg zeke, koji sakriva jaja. U Srbiji, ne postoji Usrkšnji zeka i u ne koriste se mnogo čokoladna jaja. Nažalost, deca ne igraju igru traženja jaja. Umesto toga, svaka kuća će bojiti jaja, a prvo jaje koje se boji mora biti crveno. Crvena boja simbolizuje krv, to jest, Isusovu krv. Ovo jaje zovemo čuvarkuća. To znači da će ovo jaje štiti, to jest čuvati kuću. Ono se izdvaja i čuva na posebnom mestu, odvojeno od ostalih jaja. To jaje treba čuvati do sledećeg Uskrsa, kada se farba novo crveno jaje. Posle ofarbanog prvog jajeta, ostala jaja se mogu farbati u različitim bojama: plava, zelena, narandžasta, ljubičasta i tako dalje. Neka jaja se ukrašavaju nalepnicama, malim slikama, druga jaja se „oblače“ u plastične ukrase. Postoje stari, više tradicionalni načini bojenja jaja. Jedan od njih je bojenje u lukovini. Lukovina je voda sa ljuspama, korom luka. Jaja se kuvaju u toj vodi, i kada se skuvaju, dobijaju tamnu, smeđu ili crvenkastu boju. Ali, pre nego što se ubace u vodu, treba za njih privezati neki manji list ili travu sa lepim listovima i granama. Kada se ova jaja skuvaju, mesto na kome je bila trava ili list ostane belo, a sve okolo dobija boju. Ovako nastanu veoma lepe šare u obliku listova, cveća i različitih biljaka.
Drugi, takođe stari način bojenja jaja, zove se „šaranje“. Za šaranje se koristi vosak, kojim se crta po jajetu. Za crtanje se koristi „šaraljka“, koja se pravi od neke grančice i metalnog pera na vrhu. Voskom se crtaju različiti oblici: cveće, grane, krst, a može se i pisati. Kada se vosak stegne, jaja se kuvaju u boji, posle kuvanja, vosak se skida i tako ostanu svetle šare na jajetu.
Oba ova načina bojenja predstavljaju dosta posla i traže mnogo vremena i truda. Ali, poenta u bojenju jaja je kreativnost, zajednički rad sa porodicom i deljenje sa drugima. Da, jaja se boje pre Uskrsa, a razmenjuju se na dan Uskrsa ili posle tog dana. Za Uskrs možete očekivati goste, koji će najverovatnije sa sobom poneti jaja, koja će vam dati, a vi njima možete dati svoja jaja. Tako Uskrs u Srbiji provedemo u pravljenju, bojenju i davanju.
Pre svega toga, postoji veoma važan dan – Veliki petak. To je poslednji petak pre Uskrsa. Na taj dan svi ljudi u Srbiji poste. Post – to je dan, ili više dana obično pre nekog velikog praznika (Uskrsa, Božića) kada se jede malo, a ne jede se „mrsna hrana“. To je meso, mleko, sir, jaja, većina slatkiša, alkohol. Tada se jede pasulj, riba, hleb, povrće i posni slatkiši. Pored toga, za vreme posta treba izbegavati loše misli, želje i dela. Većina Srba poštuje pravila posta, i posti jedan dan, a neki vernici poste svakog petka. Prema narodnom verovanju, za Veliki petak treba se pomoliti Bogu i zamisliti neku lepu želju.
Neki dan posle Velikog petka bude Uskrs. Toga dana, ukućani se pozdravljaju tako što kažu: „Hristost vaskrse!“, a na to se odgovara: „Vaistinu vaskrse!“. Ovaj pozdrav znači „Christ is risen“, „He is risen endeed“. Ovako treba pozdravljati i sve prijatelje tog dana. Tada se spremaju i mnoga jela, koja nisu posna. Ona se zovu „mrsna“. Obično to bude pečenje (prase ili jagnje) ili pečeno pile, različita predjela, supe, čorbe, torte, kolači i tako dalje. Ali, još važnije, tada se jedu jaja koja smo bojili 2-3 dana ranije. Obično se ta jaja jedu na početku ručka. Svako uzme po jedno jaje i onda se lupaju ili kucaju jaja. To je takmičenje koje deca najviše vole. Takmiče se po dvoje: jedan udara jajetom dok drugi drži svoje jaje. Prvo se jaja lupaju vrh u vrh, a onda zadnjim, širim delom. Kada jedno od jajeta pukne, okrene se duga strana jajeta i opet se udara. Onaj čije jaje je slomljeno sa obe strane je izgubio, a onaj čije jaje nije polomljeno je pobedio. Jaja se mogu lupati bilo kad u toku ručka ili dana. Neki prave specijalni hleb (pogaču) u koju stavljaju jaja i peku u rerni. Porodica upali sveću i lomi taj hleb.
Dakle, Uskrs veliki praznik koji se proslavlja uglavnom kod kuće, zajedno sa porodicom. Potrebno je nekoliko dana pripreme pred Uskrs, a bojenje jaja može biti pravi posao, ali zanimljiv i kreativan. U Srbiji, Uskrs nije u isto vreme kao i u ostalim (katoličkim) zemljama. Ove godine, Uskrs slavimo 2. maja. Nadam se da ste vi lepo proslavili vaše praznike i da odmarate i uživate zajedno sa ljudima koje volite.
To bi bilo sve za ovu, četvrtu epizodu Serbian Language Podcast. Zapratite Instagram stranicu learn__serbian za više materijala za učenje srpskog jezika. Vidimo se i čujemo se uskoro! Ćao!