E6: Beograde, moj Beograde part 2
Zdravo i dobro došli u novu epizodu Serbian Language Podcast-a. Ja sam Nikola, onlajn tutor i nastavnik srpskog jezika. Nadam se da ste uživali u prošlim epizodama i da vam one pomažu da naučite srpski jezik! Možete zapratiti i stranicu na Instagramu: @learn__serbian za još više materijala. Danas ćemo nastaviti našu priču o srpskoj prestonici – Beogradu.
Ako se nekada nađete u Beogradu, obavezno morate prošetati Skadarskom ulicom! Skadarlija, odnosno Skadarska ulica je jedan od starijih delova Beograda. To je turistička destinacija, boemska četvrt i jedan od simbola Beograda. Ova ulica je jedna od najpoznatijih ulica u Beogradu. Ako želite dobar provod u autentičnom, starogradskom ambijentu, ovo je mesto koje morate posetiti. Skadarlija je puna različitih kafana, a neke od njih su stare i do 150 godina!
Ova poznata ulica je duga oko 500 metara i pokrivena je kaldrmom, oblim kamenom. Ona je blizu Narodnog pozorišta, zato su u njoj ranije živeli glumci. Pozorište je bilo centar kulturnog dešavanja u Beogradu krajem 19. i početkom 20. veka, a privlačilo je i mnogo ljudi. Mnogi od njih bi hteli da popiju i pojedu nešto pre ili posle predstave u pozorištu. Zato su se pojavile razne kafane i restorani, koji su na tom mestu i do danas. Mnogi glumci koji su tu stanovali privlačili su i mnoge druge umetnike: pisce, slikare, muzičare. Svi ovi ljudi su pomogli da se izgradi poseban status ove ulice, pa je tako ona postala centar kulturnih dešavanja u Beogradu. Vremenom, Skadarlija je postala centar i boemskog života. Boem, to je osoba koja živi neregularnim, slobodnim, bezbrižnim životom. Reč boem se često dovodi u vezu sa kafanam i vinom, te može imati značenje slično pijanici. Ali, boemi su ipak nekada bili ljudi i od ugleda. Mnogi poznati boemi su bili umetnici, pisci. Mnogi od njih su često posećivali Skadarliju. Jedan od poznatijih boema-umetnika je Đura Jakšić. Jakšić je poznati srpski pisac, pesnik i slikar. On je pripadao epohi romantizma. Najviše vremena je provodio u kafani Dva jelena i Tri šešira. Đura Jakšić je postao veoma poznat po svojim delima, ali i po svom boemskom načinu života, te sada u Skadarskoj ulici možete naći i videti spomenik ispred kafane koji je njemu podignut ispred kuće u kojoj je živeo i umro, između nekoliko kafana.
Danas, ako hodate ovom ulicom, možete videti šareni prizor. Ako krenemo sa vrha ulice, (ulica je strma, odnosno, nalazi se na malom uzvišenju), odmah na ulazu naići ćete na nekoliko restorana. Ovi restorani i izgledaju novije, savremenije, te mogu služiti i kao kafići. Međutim, ako krenemo nizbdo, kaldrmom, sve više i više ćemo čuti muziku tamburaša. Često možete čuti muziku koja izbija sa svih strana kada prolazite ovom ulicom. To su male grupe muzičara koje sviraju u kafanama, ili ispred kafana. Takve grupe se često sastoje od kontrabasa, harmonike, gitare i tambure. Oni najčešće sviraju starogradsku muziku. Međutim, često ima i muzičkih grupa koje sviraju pleh-muziku. To su, zapravo, trubači. Ako se dešava neko veselje u Skadarliji, obavezno će biti trubača, te zastanite i poslušajte vesele zvuke pleh-muzike. Ako nastavite dalje, naići ćete na deo sa stepenicama koji služi kao zvanični ulaz u najstariji deo ove ulice. Svuda okolo čuje se muzika i zveckanje tanjira. Miris hrane i cveća lagano se širi vazduhom – to je magija Skadarlije! Verovatno ćete se naći u nedoumici koju kafanu posetiti, evo nekih najpoznatijih: Zlatni bokal, Dva jelena, Šešir moj, Putujući glumac, Tri šešir, Skadarski boem... Koju god da odaberete, nećete pogrešiti.
Uđimo, na primer, u najstariju kafanu u Skadarliji – Tri šešira. Ova kafana je otvorena 1864. godine, a pre se na tom mestu nalazila radionica za pravljenje šešira (šeširnica) koja je kao logotip imala tri nacrtana šešira. Ova kafana je postala centar noćnog i kulturnog života početkom 20. veka. Nju su posećivali mnogi srpski pisci i umetnici. Unutrašnjost ove kafane kao da je stala u vremenu – izgleda gotovo isto kao ranije: niska tavanica sa gredama, stari prozori i vrata, male sobe, stari nameštaj – sve to daje veoma prijatnu, autentičnu sliku starih vremena. Hajde da vidimo cenovnik, u slučaju da želimo nešto popiti ili pojesti: hladno predjelo „Tri šešira“ – 680 dinara; Karađorđeva šnicla – 1050 dinara; srpska salata – 300 dinara; hleb somun – 80 dinara; čaša belog vina – 260 dinara.
Hajde da nastavaimo naš obilazak malo južnije. Da li ste čuli za Hram Svetog Save? Sveti Sava je bio sin srpskog vladara u ranom srednjem veku. On je jedna od navažnijih ličnosti u srpskoj istoriji, bio je prosvetitelj i monah. Ovaj hram je podignut u njegovo ime. Hram se nalazi na Vračaru, maloj opštini u srcu Beograda. Vračar nije oduvek bio deo Beograda. Početkom 19. veka, Vračar je bila oblast van teritorije grada. Beograd se od tada dosta proširio, tako da je Vračar trenutno u njegovom centru. Dakle, Hram Svetog Save je izgrađen na Vračaru, u centru Beograda. Ranije, Turci Osmanlije su kontrolisali Beograd. Veliki vezir Osmanskog carstva, Kodža Sinan-Paša je 1594. godine spalio mošti Svetog Save. Svete mošti – to su posmrtni ostaci svetaca, telo svetaca posle smrti. Sinan-paša je spalio ove mošti Svetog Save na jednom brdu, na Vračaru, da bi razbio moral srpskom stanovništvu. Na tom mestu se danas nalazi Hram Svetog Save.
To je velika građevina koja se vidi izdaleka, čim uđete u Beograd. Njena velika kupola vidi se iznad svih beogradskih zgrada, koje okružuju hram sa svih strana. To je veoma zanimljivo, zato što se obično ovakvi hramovi i ovakve građevine grade na udaljenim mestima izvan grada. Hram je ogroman! To je jedna od najvećih pravoslavnih građevina na svetu. Visok je oko 80 metara, a ima površinu od 4.840m2. U hramu može stati 10.000 ljudi. Ispod hrama se nalazi ckva Svetog cara Lazara. Izgradnja hrama počela je 1935. godine, unutrašnjost hrama je završena 2020. godine. Hram se nalazi u velikom parku, a pored njega je i Narodna biblioteka Srbije. U hram se može ući sa tri strane. Kada uđete, unutra se nalazi ogroman prostor gde možete šetati, a ako pogledate gore, videćete veliku kupolu koja sija u zlatu. Na kupoli se nalazi Isus Hrist. Cela unutrašnjost hrama je pokrivena zlatom, a ako siđete u kriptu, prostor ispod hrama, možete pronaći još jednu prostoriju sa prelepim freskama. U hramu možete kupiti sveće. Takođe, možete kupiti brojanice ili suvenire. Brojanica je narukvica od povezanih kuglica od vune koja se koristi za molitvu.
Ispred hrama, u parku, postoji veliki otvoreni prostor, a tu je i fontana. Ako nastavite malo dalje, možete naići na spomenik srpskom junaku Karađorđu. U parku često ima mnogo ljudi, roditelja sa decom, ljudi koji šetaju pse, ali ima i mnogo studenata koji idu u Narodnu biblioteku. Ispred hrama ponekad možete čuti muzičare kako sviraju. Ako nekada dođete u Beograd, obavezno posetite ovo mesto. Hram Svetog Save je odavno postao jedan od najvećih simbola srpske prestonice.
To bi bilo sve za današnju epizodu Serbian Language Podcast-a. Ako imate nekih pitanja ili želite da zakažete onlajn čas srpskog jezika, zapratite learn__serbian na Instagramu i pošaljite mi poruku. Nadam se da ste uživali i čujemo se uskoro u novoj epizodi, pozdrav!